Ideja za osnivanje ovog udruženja...

 

Osnivači udruženja "STAROST BEZ STRESA", su se, svako ponaosob, u svom životu, susreli sa raznim poteškoćama i izazovima, tokom brige o svojim starim roditeljima. Neki od tih roditelja više i nisu među nama. Međutim, neki od roditelja su još uvek tu među nama i sa pažnjom i ljubavlju se brine o njima...

 

Nakon što su osnivači udruženja shvatili koliko je brige potrebno i koliko toga treba starim ljudima, došli su na ideju da svoja znanja, iskustva i informacije koje imaju vezano za probleme starih osoba (kako zdravijih, tako i onih znatno bolesnih) podele sa javnošću. Nakon toga usledilo je razmišljanje o tome, koja bi bila najbolja forma da se ta znanja i želja za pomoći starijim osobama sprovede u praksi.

 

Ispostavilo se, da je najbolji način da se osnuje udruženje građana.

 

 

Tako je nastalo ovo udruženje "STAROST BEZ STRESA"... 

 

Biti star ne znači uvek biti previše star i previše bolestan da bi se uopšte funkcionisalo. Često ta "starost" obuhvati samo jedan ili nekoliko aspekata života više ili manje, ali neki drugi aspekti funkcionišu kao i pre, tako da nije moguće imati jedno rešenje ili jedan recept za "pomoć" starijim osobama. Neki su u većoj ili manjoj kondiciji, neki su više ili manje informisani, boljeg zdravstvenog stanja ili narušenog zdravlja. Sve je individualno i zato se mora imati individualni pristup svakom članu ponaosob.

 

Rekavši sve to, shvatate da neki ljudi bez obzira što su stariji imaju potrebe i za društvenim kontaktima (naravno), imaju potrebu i da nekog novog upoznaju, pa čak i da se pod stare dane zaljube. Sve je to za ljude.

 

Znači udruženje je tu da svojim članovima, već u zavisnosti od njihovih potreba i interesovanja, obezbedi kvalitetnu informisanost i time širi dijapazon mogućnosti delovanja u tom starijem životnom dobu.

 

U tom smislu udruženje se pojavljuje kao svojevrsni "asistent" koji sa dragocenim informacijama usmerava živote svojih članova prema "mogućnostima" a ne prema "nemogućnostima".  Prema svemu onome što bi mogli da rade i urade, a ne prema razmišljanju šta sve oni ne mogu više da postignu ili urade. Da posmatraju život kroz prizmu izobilja, a ne oskudice.

 

S' druge strane, svaki život je roman za sebe i sve te priče koje čovek čuje u radu sa starijom populacijom su dragocene. Neke od tih priča ćemo uz njihovo dopuštenje i saglasnost krenuti i da objavljujemo, kako bi mladi učili od starih, ako ništa drugo, da ne naprave iste greške kao što su ih stariji napravili.

 

Za sada možemo da kažemo definitivno jednu grešku koju iznova i iznova stariji ljudi spominju, a to je da nisu probali nešto što su toliko želeli, da se nisu odvažili da krenu sa profesijom koja im se sviđala, da priđu nekome ko im se svideo, itd.

 

Zaključak svih je isti, a to je neke prilike u životu dolaze samo jednom. Zato ih treba iskoristiti...

Predsednik u.o. Udruženja "STAROST BEZ STRESA"

Dragan Jovanović

dipl. menadžer u medijima